Čestitamo
Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.rs i možete početi sa blogovanjem.
Рађање поезије
Читав сам живот могла стварати,
могла сам мрети за поезију и стих,
за мелодију и дан,
за рађање у другом,
за смрт у том рађању.
И кад могла бих
да будем сама Реч
и живим у ћутању,
и непрестано тећ’
у свом том лутању.
Живи сам изданак гласа,
ходајућа светиљка.
Вечито гоњена мраком и сенама
док мојим венама,
О, мојим венама жубори мелодија млаз
што чини јаз међумном и светом.
*******
Живим стихом, одзвањам стихом, плачем стихом
Корачам сихом.
Прободена речју постојим
обешена
о неке чудне нити.
Ветар зјапи у ме, унесе се често у моје очи.
Дува. И бива бура.
Те воде никуд не отичу.
Тај се брод никад не руши.
Та је посада бесмртна.
Опет сам стих сам.